IZDVOJENO ODELJENJE BAĆEVAC
1843-1962.
Baćevac se nalazi na kosi koja čini razvođe rečice Magačke i potoka Lipovače. Kuće su grupisane duž seoskih puteva i čine naselje razređenog tipa. Selo se deli na krajeve: Ševarski kraj, Donji i Gornji kraj i Karačinski kraj. Od Barajeva Baćevac je udaljen oko 3 kilometra (do centra sela), od Beograda preko 20 kilometara. Susedna sela su mu: Barajevo, Boždarevac, Veliki Borak, Šiljakovac, Meljak i Guncate. Škola u Baćevcu počela je da radi 1843. godine u crkvenoj porti i bila je druga po redu u srezu posavskom, odmah iza škole u Ostružnici. Prvi učitelj bio je Dimitrije Vlajković, iz poznate porodice iz Baćevca, čiji je brat Đorđe bio sveštenik u Baćevcu. Prva prava školska zgrada podignuta je 1878. godine. Zgrada je bila izgrađena „po propisu“. U zgradi su postojale dve učionice, prostrane i svetle, od kojih je jedna bila velika i služila je za svetosavske priredbe i duge svetkovine u selu. Pored ovoga škola je imala i stan za učitelj i prostrani hodnik sa verandom gde su đaci ručavali. U ovoj školskoj zgradi učilo je vaspitavalo više od pedeset generacija iz Baćevca, Meljaka i Guncata. Nažalost, 1922. godine škola je bila znatno oštećena od zemljotresa. Uz izvesnu adaptaciju i preziđivanja služila je još desetak godina, kada je zatvorena. Đaci i učitelji su se već snalazili kako se u ono vreme moglo. U periodu od 1915. do 1919. godine škola je bila zatvorena. Nastava se izvodila u ovom objektu se do novembra 1930. godine, kada se seli u susedno selo Guncate, gde je završena nova školska zgrada. Deca iz Guncata više ne pohađaju nastavu u Baćevcu, već je odlučeno da sva deca i učitelji pređu da rade i uče u novoj školi u Guncatima. Od 1934. godine deca iz Baćevca nastavu pohađaju u adaptiranoj seoskoj kafani, sve do izgradnje nove školeske zgrade septembra 1938. godine. Škola je tada imala 100 učenika i tri učitelja. Zgrada je imala dve prostrane učionice, hodnik, kancelarije i još jedan trosoban stan za učitelja. Za vreme Drugog svetskog rata škola je često prekidala sa radom.
Promene u školstvu Barajeva nisu mimoišle ni ovu školu, tako da ona 1962. godine postaje izdvojeno odeljenje osmogodišnje škole u Barajevu, a tako je i danas.
22.12.1971. godine otvorena je nova školska zgrada u centru sela, preko puta Zadružnog doma. Škola je vrlo moderna i ne samo po sadržaju prostorija, već i po izgledu i materijalu od koga je građena. Ona ima sopstveno centralno grejanje na električnu energiju, vodovodnu mrežu i sanitarije. U sastavu škole nalazi se i stan za učitelje. Ispred škole je lepo uređen park, a iza škole voćnjak. Ovaj objekat je i danas u upotrebi.
Izdvojeno odeljenje Baćevac
Ovo izdvojeno odeljenje je četvororazredno. U čenici pohađaju nastavu u četiri čista odeljenja u dve smene. Veličina dve učionice je :9 h 7 m2; a treće je 6 h 5 m2; kuhinja je 6 h 2,50; hodnik 17 h 2,20 m2; 12 h 2,20 m2; toaleti 3,50 h 2 m2; U dvorištu se nalazi mali betonirani teren,a ostatak dvorišta čini travnati deo.
IZDVOJENO ODELJENJE BELJINA
1844-1969.
Beljina se nalazi južno od Barajeva na udaljenosti oko 10 kilometara, pored reke Beljanice i pored puta za Kosmaj. Beljina spada u starija naselja na ovim prostorima. U crkvenoj porti nalazi se spomenik nekog Vuksana za koga se priča da mu je na Kosovu poginulo šest sinova. Međutim, pošto na spomeniku stoji zapisana 1526. Godina sigurno je da Vuksanovi sinovi nisu poginuli na kosovu, već u nekom drugom boju sa Turcima. Ali za nas je važan ovaj podatak, jer govori da je selo postojalo i u doba kosovskog boja. Pisani dokument o postojanju Beljine kao naselja pod ovim imenom, koji nam je bio dostupan jesu podaci Prvog turskog popisa Vlaha i njihove imovine iz 1528. godine, gde stoji: „Beljina sa 20 srpskih domova i 24 odrasla muškarca“. Kada su se polovinom 19. Veka u okolini Beograda počele otvarati škole i građani Beljine su počeli da razmišljaju o tome i preduzimaju korake u tom pravcu. Prva škole u Beljini radila je u parohijskom domu, dok selo nije podiglo posebnu zgradu za školu. U Kneževini Srbiji vladalo je pravilo: škole se mogu otvarati u onim selima koja obezbede – zgradu, platu za učitelja, kao i komad zemlje za školsku baštu. Prva škola u Beljini je otvorena 1844. godine, a učitelj je bio Dimitrije Bogićević. Prva školska zgrada imala je jednu učionicu i stan za učitelja; izgrađena je od popleta( drvo, pruće i blato). Nalazila se severoistočno od crkve, blizu puta za Kosmaj. U toku 1870. godine izgrađena je nova školska zgrada čiji su zidovi bili od kamena i zalivani krečom; ona je imala podrum, 3 učionice, hodnik, kancelariju i još jednu malu prostoriju. Pokrivena je ćeramidom. Škola je bila ne samo u svojoj svrhi, već se koristila i za druge potrebe i trajala je 120 godina. Porušena je devedesetih godina prošlog veka. Nastava u ovoj zgradi je izvođena se do 1939. godine, kada je napravljena nova školska zgrada, koja je imala dve prostrane i lepe učionice, svečanu salu za priredbe, dva hodnika i kancelariju; a iznad podruma je urađen trosoban stan za učitelja. Stara školska zgrada da ne bi ostala prazna i neiskorišćena, pretvorena je u Dečije letovalište Crvenog krsta grada Beograda.
U toku 1952. godine škola u Beljini postaje osmogodišnja (sa izdvojenim odeljenjima Manić, Rožanci i Arnajevo od 1962. godine) , i nosi naziv našeg književnika OŠ „Jovan Popović“, sve do 1969. godine, kada je pripojena OŠ „Miodrag Vuković Seljak“ u Barajevu.
Izdvojeno odeljenje Beljina
Ova škola je osmorazredna. Nastava se odvija u dve smene i to pre podne viši razredi od petog do osmog,a posle podne su dve kombinacije prvi i treći i druga kombinacija drugi i četvrti.
U dvorištu škole se nalaze tereni za mali fudbal i rukomet,kao i teren za košarku i odbojku.Sadašnja zgrada ima četiri učionice i to dve veličine 4,90 h 8,80 m2; a druge dve su veličine 5,60h6,25 m2 i 5,60 h 6,80 m2; zbornica veličine 5,80 h 2,90 m2; manji hodnik veličine 11,0 h 3,90 m2;veći hodnik veličine 20,50 h 2,90 m2; dva toaleta veličine 2,58h 1,60 m2; učionica 6,55 h 4,90 m2; mala kancelarija 4 h 3,84 m2; kuhinja 1,5 h 3,80 m2; ostava 2,41 h 4,10 m2; kotlarnica 3 h 2,5 m2; kabinet informatike 6,80h 3,14 m2;
IZDVOJENO ODELJENJE – SREDNJI KRAJ
1871-1962.
Prva osnovna škola u Barajevu u zaseoku Srednji Kraj otvorena je daleke 1871. godine, kao istureno odeljenje baćevačke škole. Škola je bila od slabog materijala, mala, pokrivena ćeramidom. Imala je učionicu i sobu za učitelja. Naposredno pored škole podignuta je i crkva, pa se govorilo da se škola nalazi u crkvenoj porti. 1900. godine izgrađena je nova školska zgrada od tvrdog materijala i imala je dve učionice, hodnik i kancelariju.Međutim, zbog velikog broja učenika, izgrađena je nova školska zgrada na školskom imanju i to 1940. godine, koja je imala dve moderne i velike učionice, kancelariju, hodnik i stan za učitelja. Promene u školstvu Barajeva nisu mimoišle ni ovu školu, tako da ona 1962. godine postaje izdvojeno odeljenje osmogodišnje škole u Barajevu, a tako je i danas.
Izdvojeno odeljenje Srednji Kraj
Ovo je četvororazredna škola.Nastava se odvija u dva kombinovana odeljenja i to prvo odeljenje prvi i treći i drugo odeljenje drugog i četvrtog u prvoj smeni.
U školskom dvorištu se ne nalazi asfaltirani teren jer ima pored škole koji pripada mesnoj zajednici pa ga i škola koristi.Školska zgrada ima sledeće prostorije: dve učionice veličine 9 h 6,50 m2; treća učionica 4,50 h 6,50 m2; toaleti sa dve kabine veličine 4 h 1,30 m2; hodnici veličine 3,30 h 3, 30 m2; 13,50 h 3 m2; kuhinja veličine 3 h 6,70 m2; prostorija za predškolsko veličine 4,50 h 6,50 m2.
IZDVOJENO ODELJENJE – LISOVIĆ 1
1875-1962.
Selo Lisović je udaljeno od Barajeva oko šest kilometara. Povezano je asfaltnim putem, kroz selo danas prolaze autobusi za Guberevac i dalje za Sopot. Selo je podeljeno na krajeve: Staro selo, Spasovina i Grabovac. Prve pisane podatke o Lisoviću nalazimo u prvom turskom popisu stanovništa 1528/30. godine, a drugi pisani podatak je iz putopisa Evlije Čelebije iz 1662. godine.
Škola u Lisoviću počela je da radi u privatnoj kući 1875. godine, imala je učionicu i sobu za učitelja, dvorišta nije bilo pa su se deca igrala na seoskom putu. Pošto postojeća kuća nije odgovarala nameni, selo kupuje plac sa starom kućom za školu. Prva školska zgrada na tom placu je podignuta 1880. godine i sagrađena je od tvrdom materijala. Imala je dve učionice i podrum. Stara kupljena kuća služila je kao stan za učitelja.
Plac je i danas u vlasništvu škole, na njemu je 1961. godine izgrađena nova zgrada ( ona ima dve svetle i savremene učionice, hodnik, kancelariju i prostoriju za školsku kuhinju).Ova zgrada je i danas u upotrebi.
Od 1962. godine i ova škola, postaje istureno odeljenje Osnovne škole u Ba
Izdvojeno odeljenje Lisović I
Ova škola je četvororazredna.Nastava se odvija u dva kombinovana odeljenja i to prvi i četvrti i druga kombinacija je drugi i treći u jednoj smeni.
U dvorištu škole se nalazi asfaltirani manji teren za elementarne igre učenika za čas fizičkog vaspitanja.Školska zgrada ima sledeće prostorije: dve učionice veličine 5,85 h 8,90 m2; jedna učionica veličine 4,50 h 3,50 m2; hodnik veličine 13,65 h 2,40 m2; toalet sa muškom i ženskom kabinom veličine 4,35 h 2,42 m2; prostorija za predškolsko veličine 4,50 h 3,50 m2;
IZDVOJENO ODELJENJE – VELIKI BORAK
1880-1969.
Selo Borak nalazi se jugozapadno od Barajeva, a između sela: Leskovac, Boždarevac i Šiljakovac. Reč „veliki“ dopisana je uz ime Borak zbog velikih događaja koji su se u njemu odigrali za vreme Prvog srpskog ustanka, kao što su : održavanje Skupštine i izbor prvog Praviteljstvujušćeg sovjeta“, život i rad Kneza Sime Markovića (danas naša škola po njemu nosi ime), junačine Milisava Čamdžije i drugih istorijskih ličnosti. Po popisu iz 1818. godine Borak ima 59 kuća sa 169 duša.
Do otvaranja škole u Borku 1880. godine, deca su pohađala školu u leskovcu ili Baćevcu. Prva školska zgrada podignuta je u centru sela, od slabog materijala i imala je damo dve prostorije. Pošto je ova zgrada počela da propada i da se ruši, počela je izgradnja nove školske zgrade od tvrdog materijala, po propisima koji su tada važili. 1909. godine izgrađena je školska zgrada sa dve prostrane učionice. Ali 8.avgusta 1941. godine nemačka kaznena ekspedicija je zapalila školsku zgradu, koja je do temelja izgorela. Nastava je izvođena za vreme rata u privatnoj kući. Posle rata izgrađena je nova škola, krajem aprila 1959. godine opština je podigla na školskoj zemlji zgradu sa dva stana i ustupila školi na korišćenje. 1961. godine dograđena je još jedna učionica, fiskulturna sala, radionica i kancelarija.
Škola je do školske 1957/58. godine bila četvororazredna, kada prerasta u petorazrednu, 1958/59. godine – škola je šestogodišnja, 1959/60. godine je sedmogodišnja i 1960/61. godine škola je postala potpuna OSMOGODIŠNJA. Tako je radila sve do 1. septembra 1969. godine, kada postaje izdvojeno odeljenje OŠ „Miodrag Vuković Seljak“ u Barajevu, kao iszvojeno odeljenje za prva četiri razreda, tako je i danas.
Izdvojeno odeljenje Veliki Borak
Ovo je četvororazredna škola.Nastava se odvija u tri odeljenja:jednoj kombinaciji prvog i trećeg razreda i dva čista odeljenja drugog i četvrtog razreda u prvoj smeni.
U dvorištu škole nema asvaltiranog ni betoniranog terena već je samo travnato dvorište.Uskoro ćemo izgraditi jedan univerzalni teren za fizičko vaspitanje.
Školska zgrada ima sledeće prostorije: dva hodnika veličine 7,50 h 5 m2 i 11,50 h 2,50 m2,tri učionice veličine 7 h 5,50 m2, 8 h 5 m2 i 8 h 5,50 m2, manja učionica 5,50 h 4 m2, zbornica 5 h 3 m2, ulaz u fiskulturnu salu veličine 5 h 2,50 m2, fiskulturna sala veličine 8,50 h 7 m2, toalet sa dve kabine muškom i ženskom 4,50 h 2,50 m2 i prostorija za predškolce veličine 8 h 5,50 m2.
IZDVOJENO ODELJENJE – GUBEREVAC
1887-1969.
Selo Guberevac nalazi se severozapadno od Sopota na ripanjskoj površini, koja je jako raščlanjena zbog čega je selo razbijenog tipa. Udaljeno je od Barajeva 8 kilometara, od Sopota 12 kilmetara. Najbliži centar mu je Barajevo, što je i odlučilo da se škola pripoji Barajevu. Selo je više od 20 godina povezano asfaltnim putem sa Barajevom, a tek pre desetak godina sa Sopotom. Guberevac spada u starija naselja.
Do otvaranja škole u Guberevcu deca su pohađala škole u okolini i to najpre u Beljini, a od 1856. godine imaju zajedničku školu sa Stojničanima, čije sedište je bilo kod crkve u Stojniku. Posle zatvaranja ove škole usred rušenja (oko 1875.godine) , deca iz Guberevca odlaze u Lisović. Kasnije u Stojnik ili Beljinu. Što je nateralo građane Guberevca da razmišljaju o otvaranju škole u Guberevcu, a to je učinjeno 1887. godine, kada je škola otvorena u privatnoj kući. Prva školska zgrada počela je da se gradi 1894. godine od slabog materijala „popleta“ i imala je dve učionice, hodnik, stan za učitelja, kancelariju i podrum. Ova zgrada je detaljno renovirana i proširena 1936. godine, a u toku leta 1938. godine škola dobija zvono i zvonik. Ova škola je još jednom renovirana, kada je ustanovljeno da je potrebno izgraditi novu zgradu. Izgradnja je počela u proleće 1961. godine, a đaci su useljeni već početkom 1961/62. godine na radost učenika, učitelja i roditelja. Nova zgrada raspolaže sa dve učionice, dugačkim hodnikom, načijem se kraju nalazi kancelarija i dvosoban stan za učitelja. Od 1.09. 1963. godine škola je pripojena Osmogodišnjoj školi „Čeda Milosavljević“ u Stojniku i postaje njeno izdvojeno odeljenje. Međutim , već polovinom septembra 1969. godine, roditelji i učitelji su podneli zahtev savetu OŠ „Midrag Vuković Seljak“ u Barajevu s molbom da prime ovo izdvojeno odeljenje u svoj sastav, što je Savet škole i prihvatio, počev od 1.10.1969. godine kada postaje izdvojeno odeljenje OŠ „Miodrag Vuković- Seljak“ .
Izdvojeno odeljenje Guberevac
Ovo je četvororazredna nepodeljena škola.Nastava se odvija u jednom odeljenju sa četiri razreda od prvog do četvrtog.
U dvorištu škole se nalazi asfaltirani teren za mali fudbal, košarku,rukomet i odbojku.Školska zgrada ima sledeće prostorije:dve učionice veličine 9 h 6 m2; veliki hodnik veličine 12 h 2,50 m2; mali hodnik 8 h 3 m2; toaleti muški i ženski veličine 3 h 1 m2; zbornica veličine 5 h 3 m2; kuhinjica veličine 3,50 h 1,50 m2;
IZDVOJENO ODELJENJE – BOŽDAREVAC
1891-1962.
Selo Boždarevac nalazi se južno od Barajeva na nekih 5 kilometara i razuđenog je tipa. Kroz centar sela prolazi pruga Beograd –Bar kao i Barajevska reka.
Iz nedovršenog letopisa škole, koji je vodio učitelj Slobodan Matejić, piše: „Osnovna škola u Boždarevcu osnovana je 1891. godine.“ Za potrebe škole od jednog seljaka otkupljena je seljačka kuća, pokrivena ćeramidom veličine 11h10 metara, ova zgrada je srušena devedesetih godina. Kuća je imala jednu prostoriju koja je služila kao učionica, đačku trpezariju i učiteljski stan. Zbog povećanja broja učenika, 1907. godine počela je da se gradi nova školska zgrada, koja je završena 1910. godine ali je se u novoj školi počelo raditi tek 1912. godine. Školska zgrada građena je od tvrdog materijala: kamen i cigla. Pokrivena je crepom. Ima dve učionice, hodnik i kancelariju. Nalazi se na vrlo lepom mestu, na bregu, pored stare škole. Projekat je dobijen od Banske uprave dunavske banovine. Stara školska zgrada je renovirana i služila je kao školski stan ili đačka kuhinja. 1936. godine iskopan je bunar u školskom dvorištu i on je do pre desetak godina služio svojoj nameni. U školsko 1961/62. godini pored redovnog održavanja školske zgrade urađeno je još i ovo: podignuta je betonska ograda pored puta, prilazna staza od kapije do škole, kao i jedna stepenasta betonska staza u dužini od 150 metara, počev od puta za Veliki Borak pa kroz školski lug do škole, ovom stazom učenici skraćuju put do škole za oko kilometar; ozidana je i nova šupa za ogrev i školski klozeti.
Posle izvršene reforme školstva 1962. godine, četvorozaredna škola u Boždarevcu, pripaja se Osmogodišnjoj školi u Barajevu i postaje njeno izdvojeno odeljenje.
Izdvojeno odeljenje Boždarevac
Ovo je četvororazredna škola.Nastava se odvija u dva kombinovana odeljenja: prvo odeljenje je prvi i treći razred, a drugo odeljenje je drugi i četvrti razred.
Uškolskom dvorištu se nalaze dva terenaza fizičko vaspitanje i to: jedan mali za između dve vatre i elementarne igre; i veliki teren za mali fudbal, rukomet i košarku.Školsku zgradu čine: dve učionice veličine 8 h 6 m2; dva hodnika veličine 10,50 h 3 m2 i 5,90 h 0,90 m2; dva toaleta : muški sa dve kabine veličine 1,50 h 0,90 m2; i ženski sa dve kabine 1,50 h 0,90 m2; kuhinja veličine 2,10 h 2,00 m2;
IZDVOJENO ODELJENJE – ARNAJEVO
1896-1962.
Selo se nalazi na krajnjem jugu barajevske opštine, na pobrđu u severnom delu šumadijske kolubare. Od Barajeva je udaljeno oko 15 km a od Beograda oko 50 km. Sa Barajevom je povezano asfaltnim putem koji se od Beljine odvaja od puta za Kosmaj i Sopot. Prve pisane podatke o selu nalazimo u dokumentima o popisu srpskog stanovništva i imovine od strane turske komisije iz 1528/30. godine, u njima se pominje selo Arnajevo sa 17 srpskih domova i 1 turskim.
Dugo godina deca iz Arnajeva išla su u Leskovac ili Beljinu u školu. Obe škole su udaljene od sela oko 5 kilometara, što je bilo veoma teško prelaziti svakoga dana a posebno zimi. Kako se broj učenika svake godine povećavao, javila se i ideja o osnovanju škole. Za rad je iznajmljena kuća pod zakup i imala je jednu učionicu i sobu za učitelja. Škola je počela da radi u decembru 1896. godine. Posle trigodine rada u ovoj kući, pronađena je druga, bolja kuća, koju je selo otkupilosa placem od 0,50 ha i ova kuća se nalazila na mestu današnje škole u Arnajevu. Ona je bila izgrađena od slabog materijala, imala je veliku učionicu, hodnik i stan za učitelja. Ova zgrada je bila u upotrebi sve do 1954. godine kada je počelo sa izgradnjom nove školske zgrade, zgrada je završena u rekordnom roku i imala je dve velike učionice, kancelariju, hodnik, biblioteku, trpezariju i učiteljski stan.
Od 1.09.1962. godine četvorogodišnja škola u Arnajevu spaja se sa Osmogodišnjom školom „Jovan Popović“ u Beljini, tako je bilo sve do 1.09.1969. godine kada postaje izdvojeno odeljenje OŠ „Miodrag Vuković Seljak“ u Barajevu.
Krajem avgusta meseca 2007. godine školska zgrada iz 1954. godine je izgorela do temelja. Učenici iz Arnajeva su organizovanim prevozom nastavu pohađali u Rožancima – školske 2007/08. godine. Sredstvima Grada i Opštine izgrađena je nova školska zgrada na istom mestu gde je bila stara, sa istim rasporedom prostorija i dva školska stana. Škola ima svoje centralno grejanje na električnu energiju i sanitarne uređaje; nov školski nameštaj. Ima sportske terene. Objekat je pušten u rad već naredne školske 2008/09. godine.
Izdvojeno odeljenje Arnajevo
Sadašnja zgrada škole je adaptirana i sanirana šk. 2007/2008. posle izbijanja požara 31.08.2007. godine.U sastavu zgrade škole se nalaze : mali hodnik veličine 4,05 x 2,17 m; kancelarija(prostorija predškolaca) veličine 4,46 x 4,95 m2; dve učionice veličine 8,92 x 5,75 m2; veliki hodnik veličine 2,41 x 12,0 m2; mali hodnik ispred toaleta veličine 2,61 x 1,62 m2; dva toaleta muški i ženski sa po dve kabine veličina 3,61×4,69m2;mala kuhinja veličine 3,81 x 1,84 m2; dve učionice koje su pregrađene gipsanim zidom(zbog velikog broja učenika 4 razreda) veličine 8,04 x 7,66 m2;8,04 x 7,47 m2;U dvorištu se nalazi asvaltirani teren za mali fudbal veličine 42,0 h 30,0 m2; na kome učitelji obavljaju časove fizičkog vapitanja sa učenicima.Prevoz učenika od kuće do škole je bezplatan i finansira se iz sredstava opštine Barajevo kao ugovoreni prevoz.
IZDVOJENO ODELJENJE – ROŽANCI
1905-1962.
Selo se nalazi na krajnjem jugu opštine Barajevo, od čijeg sedišta je udaljeno 10 kilometara. Prve zapise o selu nalazimo u turskom popisu stanovništva iz 1528/30. godine.
U poznu jesen 1905. godine Rožanci dobijaju svoju školu, a na osnovu rešenja Okružnog školskog odbora. Škola je počela sa radom u zgradi koja je podignuta za seoseke potrebe 1896. godine i bila je od slabog materijala. Nastava u ovoj zgradi izvodila se sve dok selo nije podiglo novu zgradu za školu. Druga školska zgrada podignuta je 1925. godine, ona nije bila planska, ali imala je hodnik, učionicu, sobu za učitelja i kuhinju; ispod dela zgrade nalazio se podrum. Ovu zgradu će zameniti nova planska zgrada od tvrdom materijala- cigle, radovi su počeli u junu 1934. godine, a zgrada je bila završena već prvih dana novembra 1934. godine. Nova zgrada ima 2 klasične učionice, hodnik i na njegovom kraju kancelariju, na drugom kraju zgrade se nalazi stan za učitelja, a ispod podrum.
I ova škola u težnji za boljim i kvalitetnijim radom postaje pripojena OŠ „Jovan Popović“ u Beljini – 1962. godine, a 1.09.1969. godine postaje izdvojeno odeljenje OŠ „Miodrag Vuković – Seljak“ u Barajevu.
Školska zgrada podignuta 1934. godine je devedesetih godina počela da se sleže i zidovi da pucaju, tako da je inspekcija zabranila rad u njoj, a učenici se sele u Dom kulture. Selo traži da se škola gradi na istom mestu, istog oblika i veličine. Investitor- Sekretarijat za obrazovanje i kulturu grada Beograd prihvatilo je predlog i izgradnja je trajala nekoliko meseci od maja do oktobra 1998. godine, kada je zgrada predata na upotrebu. Pošto je škola ostala na istom mestu i iste veličine to su prostorije iste kao i ranije, jedino jeproširenje radnog prostora dobijeno od učiteljskog stana, koji više ne postoji. Tu je sada školska kuhinja i trpezarija i mala fiskulturna sala sa potrebnom opremom za uzrast osnovne škole. Škola ima svoje centralno grejanje na lož-ulje i sanitarne uređaje. Ima sportske terene.
IZDVOJENO ODELJENJE – MANIĆ
1922-1962.
Jugoistočno od Barajeva, na desetak kilometara udaljenosti, s leve strane regionalnog puta Barajevo-Kosmaj-Sopot, nalazi se selo Manić. Kuće se nalaze, dosta gusto zbijene na levoj i desnoj obali Stojničke reke, koj se ovde sastaje sa Guberevačkom rekom i tako nastaje reka Beljanica. Iz raspoložive dokumentacije saznajemo da se selo pominje u turskim tefterima o prvom popisu stanovnika Beograda i okoline 1528/30. godine sa 15 srpskih domova i 14 odraslih muških glava.
Deca iz Manić išli su u Beljinu u školu, ali zbog udaljenosti šela, bespuća i otežanog prelaza reke, mali broj dece je išao u školu. Zato se 1921. godine pristupilo pripremama za otvaranje škole, obezbeđena je prostorija za rad u jednoj privatnoj kući i ona je počela sa radom 1922. godine. Međutim, zbog velike zakupnine 1925. godine izgrađena je u centru sela nova zgrada takozvana „seoska kuća“, koja je imala dve prostorije, kancelariju i hodnik. Ova zgrada će služiti školi sve do 1954. godine, tj. izgradnje sadašnje škole. Ova zgrada i danas postoji. Selo Manić pored srpskih ima i dosta romskih domaćinstava.
I ova škola u težnji za boljim i kvalitetnijim radom postaje pripojena OŠ „Jovan Popović“ u Beljini – 1962. godine, a 1.09.1969. godine postaje izdvojeno odeljenje OŠ „Miodrag Vuković – Seljak“ u Barajevu.
1954. godine gradi se Zadružni dom, a u okviru njega i škola sa dve učionica i stan za učitelja. Školska zgrada je do danas nekoliko puta renovirana i u mnogo čemu izmenjena u odnosu na pređašnje vreme. Mesto nekadašnjih patosa sada su vinaz pločice, novi krov i crep, dograđen je ulaz u školu. Konačno je i škola dobila vodu, pa je urađen i mokri čvor. Škola poseduje telefonsku vezu i internet. Školsko dvorište je ograđeno i lepo uređeno.
Izdvojeno odeljenje Manić
Ova škola je četvororazredna.Nastava se odvija u prvoj smeni u dva kombinovana odeljenja i to: prvo odeljenje prvog i trećeg razreda i drugo odeljenje drugog i četvrtog razreda.
Školska zgrada ima sledeće prostorije: dve učionice veličine 9 h 6 m2; hodnik 7 h 3 m2; toalet sa tri kabine muškom i ženskom 5 h 2 m2; 5 h 2 m2 ; 2 h 1,50 m2; pomoćna učionica 4 h 4 m2:
SCROLL_TEXT
IZDVOJENO ODELJENJE – GLUMČEVO BRDO
Barajevo broj 3
1930-1962.
Dolazak učenika u Barajevsku školu broj 1 (Srednji Kraj) bio je jako otežan, u to vreme nije bilo puta, već bespuće. Išlo se stazom od lošeg seoskog puta. Putovanje je trajalo 2-3 sata, zavisno od godišnjeg doba. Tu je bilo i prelaza preko nekoliko potoka, koji su za vreme kišnih dana, ili topljenja snega nadolazili i bili opasni za prelazak. Tako da je na osnovu saglasnosti Ministarstva prosvete i banske uprave dunavske banovine iz Novog Sada odlučeno da se otvori posebno odeljenje na Glumčevom Brdu. Roditelji su obezbedili privatnu kuću za školu, koja je imala učionicu i sobu za učitelja. Škola je počela sa radom 1930. godine. U proleće 1938. godine počeli su radovi na izgradnji škole, a na jesen je završena. Projektovana je tipska školska zgrada sa dve učionice, kancelarijom, hodnikom i trosobnim školskim stanom. Zbog problema sa vodom, 1939. godine iskopan je i bunar.
Posle izvršene reforme školstva 1962. godine, četvororazredna škola u Glumčevom Brdu , pripaja se Osmogodišnjoj školi u Barajevu i postaje njeno izdvojeno odeljenje.
Izdvojeno odeljenje Glumčevo Brdo
Ovo je četvororazredna škola.Nastava se odvija u četiri čista odeljenja od prvog do četvrtog razreda u prvoj smeni.
U dvorištu škole se nalazi asfaltirani teren za mali fudbal, košarku, rukomet i odbojku.Školska zgrada ima sledeće prostorije:četiri učionice veličine: 9 h 5,9 m2,40; 9 h 5,90 m2; 4 h 5,9 m2 i 5 h 3,90 m2; hodnik veličine 3 h 16,50 m2; toalet sa muškom i ženskom kabinom veličine 3 h1,80 m2;
IZDVOJENO ODELJENJE – GUNCATE
1930-1962.
Selo se nalazi na razvođu između barajevske i guncateke reke i potoka Bukovac. Stari put je vodio gotovo sredinom sela, kuće su bile grupisane po rodovima. Selo je bogato izvorima vode. Na početku sela bili su turski hanovi (Meančina). Naziv sela je romanskog porekla. Moguće je da je ime nastalo do reči „gucnuti“, s obzirom da je u selu bilo vinove loze još u III pre naše ere, pa je permutacijom glasova dobijeno ime Guncate. Iz raspoložive litereture saznajemo da se selo pod ovim imenom pominje iz prvog turskog popisa 1528/30. godine. Selo je udaljeno od Beograda 25 km, a od Barajeva 7 km.
Do izgradnje školske zgrade u Guncatima 1930. godine , deca su išli u Baćevačku školu, koja je bila udaljena oko 3 km od sela. Kada su se građani Guncata uverili da im je škola zaista potrebna složili su se da podignu školsku zgradu i da deca više ne putuju u Baćevac. Za nepunu godinu dana, na seoskom zemljištu u centru sela , izrasla je moderna, savremena školska zgrada, u svemu prema propisima sa 2 učionice, hodnikom, kancelarijom i stanom za učitelje. Školska 1930/31. godina počela u novoj školskoj zgradi, zajedno sa đacima iz Guncata bili su i đaci iz Baćevca i Meljaka. Preseljenje učenika iz Baćevačke škole u Guncate izvršeno je zbog lošeg stanja školske zgrade u Baćevcu. Svi učenici će raditi ovde pune četiri godine. Od školske 1933/34. godine u školi su bili samo učenici iz Guncata. Ova školska zgrada je i danas u upotrebi.
Sredinom sedamdesetih godina pedagoški zavod grada Beograda zatražio je od direktora škole da izabere jedno izdvojeno odeljenje za prijem i posetu stranih delegacija prosvetnih radnika, koji su želeli da upoznaju život jedne seoske škole. Uslov je bio da je zgrada malo neobičnija od ostalih tipskih zgrada u okolini Beograda, da odaje pravu srbijansku seosku školu, da ima kombinovana odeljenja, da ima prosečne uslove za rad i da nije daleko od puta. Tako da je u saradnji sa Zavodom izavrana škola u Guncatima. Školu su posetile delegacije iz Švedske, Ukrajine, Mađarske, Škotske, Švajcarske i Poljske.
Posle izvršene reforme školstva 1962. godine, četvororazredna škola u Guncatima, pripaja se Osmogodišnjoj školi u Barajevu i postaje njeno izdvojeno odeljenje.
Izdvojeno odeljenje Guncati
Ova škola je četvororazredna.Nastava se odvija u dva čista odeljenja prvog i trećeg razreda i jednom kombinovanom odeljenju drugog i četrtog razreda u dve smene.
U dvorištu škole se nalazi asfaltirani teren za mali fudbal,rukomet i basket. Školska zgrada ima sledeće prostorije: tri učionice veličine 7,90 h 5,40 m2; 8,15 h 5,40 m2; 6,30 h 3,90 m2; zbornica veličine 3 h 2 m2; hodnik veličine 11,30 h 2 m2 ; toaleti veličine ( hodnik 1,53 h 0,85 m2) muška i ženska kabina 1,05 h 0,82 m2;
IZDVOJENO ODELJENJE – RAVNI GAJ
Barajevo broj 2
1938-1962.
Posle izdvajanja učenika iz Glumčevog Brda iz Barajevske škole broj 1, došlo je vreme još jednog izdvajanja dela učenika, iz prostornih razloga i smanjenja putovanja učenika. Tako da su deca iz zaseoka ravni Gaj, Vitkovica, Bagrdan i Smrdan, pohađali nastavu u zgradi bivše Sokolane u Bagrdanu, sve dok nije 1938. godine završena školska zgrada u zaseoku Ravni Gaj. U proleće 1960. godine u školskom dvorištu iskopan je bunar. Ova zgrada se i danas koristi.
Posle izvršene reforme školstva 1962. godine, četvororazredna škola u Ravnom Gaju, pripaja se Osmogodišnjoj školi u Barajevu i postaje njeno izdvojeno odeljenje.
Izdvojeno odeljenje Ravni Gaj
Ovo je četvororazredna škola.Nastava se odvija u dva kombinovana odeljenja i to prvo odeljenje prvog i trećeg ,a drugo odeljenje drugog i četrtog razreda.
U dvorištu škole se nalazi asfaltirani teren za mali fudbal. Školska zgrada ima sledeće prostorije: dve učionice veličine 6,15 h 8,40 m2; mala učionica 6,15 h 4 m2; hodnik veličine 12,60 h 2,80 m2; toalet veličine 3 h 2 m2; zbornica veličine 2 h 1,80 m2.
IZDVOJENO ODELJENJE – LISOVIĆ 2
1940-1962.
Spasovina je jedan od zaselaka sela Lisović. Pored srpskih ima i 30 romskih domaćinstava.
Skoro pedeset godina je trebalo da prođe, pa da se stanovnici Spasovine odluče da svojoj deci podignu školsku zgradu i na taj način ih spase od putovanja do škole u Starom selu (Lisović 1) . To putovanje je bilo teško u zimskim danima i proleće kada nadođe reka, koja razdvaja Spasovinu od Starog sela. Školska zgrada je podignuta za nepune dve godine, zahvaljujući građanima Spasovine. Nastava u novoj školskoj zgradi počela je školske 1939/40. godine. Ova zgrada je i danas u upotrebi.
Posle izvršene reforme školstva 1962. godine, četvororazredna škola u Lisoviću 2, pripaja se Osmogodišnjoj školi u Barajevu i postaje njeno izdvojeno odeljenje.
Izdvojeno odeljenje Lisović II
Ova škola je četvororazredna, ali trenutno nastava se odvija u jednom kombinovanom odeljenju i to drugog i trećeg razreda jer se broj učenika smanjio.
U školskom dvorištu nema asfaltiranog terena,već je dvorište travnato.Preko puta škole se nalazi asfaltiran teren za mali fudbal koji pripada mesnoj zajednici i koriste ga i učenici za fizičko vaspitanje.Školska zgrada ima sledeće prostorije: jedna učionica veličine 9 h 6 m2; druga učionica veličine 9,50 h 4,40 m2; tri hodnika veličine 4 h 1,50 m2; 2,60 h 3 m2; 5,30 h 2,90 m2; dva toaleta veličine 2 h 1,50 m2; kuhinja veličine 2,80 h 1,70 m2; hodnik 4,30 h 2 m2; mala učionica veličine 3 h 3,10 m2.