ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ БАЋЕВАЦ
1843-1962.
Баћевац се налази на коси која чини развође речице Магачке и потока Липоваче. Куће су груписане дуж сеоских путева и чине насеље разређеног типа. Село се дели на крајеве: Шеварски крај, Доњи и Горњи крај и Карачински крај. Од Барајева Баћевац је удаљен око 3 километра (до центра села), од Београда преко 20 километара. Суседна села су му: Барајево, Бождаревац, Велики Борак, Шиљаковац, Мељак и Гунцате. Школа у Баћевцу почела је да ради 1843. године у црквеној порти и била је друга по реду у срезу посавском, одмах иза школе у Остружници. Први учитељ био је Димитрије Влајковић, из познате породице из Баћевца, чији је брат Ђорђе био свештеник у Баћевцу. Прва права школска зграда подигнута је 1878. године. Зграда је била изграђена „по пропису“. У згради су постојале две учионице, простране и светле, од којих је једна била велика и служила је за светосавске приредбе и дуге светковине у селу. Поред овога школа је имала и стан за учитељ и пространи ходник са верандом где су ђаци ручавали. У овој школској згради учило је васпитавало више од педесет генерација из Баћевца, Мељака и Гунцата. Нажалост, 1922. године школа је била знатно оштећена од земљотреса. Уз извесну адаптацију и презиђивања служила је још десетак година, када је затворена. Ђаци и учитељи су се већ сналазили како се у оно време могло. У периоду од 1915. до 1919. године школа је била затворена. Настава се изводила у овом објекту се до новембра 1930. године, када се сели у суседно село Гунцате, где је завршена нова школска зграда. Деца из Гунцата више не похађају наставу у Баћевцу, већ је одлучено да сва деца и учитељи пређу да раде и уче у новој школи у Гунцатима. Од 1934. године деца из Баћевца наставу похађају у адаптираној сеоској кафани, све до изградње нове школеске зграде септембра 1938. године. Школа је тада имала 100 ученика и три учитеља. Зграда је имала две простране учионице, ходник, канцеларије и још један трособан стан за учитеља. За време Другог светског рата школа је често прекидала са радом.
Промене у школству Барајева нису мимоишле ни ову школу, тако да она 1962. године постаје издвојено одељење осмогодишње школе у Барајеву, а тако је и данас.
22.12.1971. године отворена је нова школска зграда у центру села, преко пута Задружног дома. Школа је врло модерна и не само по садржају просторија, већ и по изгледу и материјалу од кога је грађена. Она има сопствено централно грејање на електричну енергију, водоводну мрежу и санитарије. У саставу школе налази се и стан за учитеље. Испред школе је лепо уређен парк, а иза школе воћњак. Овај објекат је и данас у употреби.
Издвојено одељење Баћевац
Oво издвојено одељење је четвороразредно. У ченици похађају наставу у четири чиста одељења у две смене. Величина две учионице је :9 х 7 m2; а треће је 6 х 5 m2; кухиња је 6 х 2,50; ходник 17 х 2,20 m2; 12 х 2,20 m2; тоалети 3,50 х 2 m2; У дворишту се налази мали бетонирани терен,а остатак дворишта чини травнати део.
ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ БЕЉИНА
1844-1969.
Бељина се налази јужно од Барајева на удаљености око 10 километара, поред реке Бељанице и поред пута за Космај. Бељина спада у старија насеља на овим просторима. У црквеној порти налази се споменик неког Вуксана за кога се прича да му је на Косову погинуло шест синова. Међутим, пошто на споменику стоји записана 1526. Година сигурно је да Вуксанови синови нису погинули на косову, већ у неком другом боју са Турцима. Али за нас је важан овај податак, јер говори да је село постојало и у доба косовског боја. Писани документ о постојању Бељине као насеља под овим именом, који нам је био доступан јесу подаци Првог турског пописа Влаха и њихове имовине из 1528. године, где стоји: „Бељина са 20 српских домова и 24 одрасла мушкарца“. Када су се половином 19. Века у околини Београда почеле отварати школе и грађани Бељине су почели да размишљају о томе и предузимају кораке у том правцу. Прва школе у Бељини радила је у парохијском дому, док село није подигло посебну зграду за школу. У Кнежевини Србији владало је правило: школе се могу отварати у оним селима која обезбеде – зграду, плату за учитеља, као и комад земље за школску башту. Прва школа у Бељини је отворена 1844. године, а учитељ је био Димитрије Богићевић. Прва школска зграда имала је једну учионицу и стан за учитеља; изграђена је од поплета( дрво, пруће и блато). Налазила се североисточно од цркве, близу пута за Космај. У току 1870. године изграђена је нова школска зграда чији су зидови били од камена и заливани кречом; она је имала подрум, 3 учионице, ходник, канцеларију и још једну малу просторију. Покривена је ћерамидом. Школа је била не само у својој сврхи, већ се користила и за друге потребе и трајала је 120 година. Порушена је деведесетих година прошлог века. Настава у овој згради је извођена се до 1939. године, када је направљена нова школска зграда, која је имала две простране и лепе учионице, свечану салу за приредбе, два ходника и канцеларију; а изнад подрума је урађен трособан стан за учитеља. Стара школска зграда да не би остала празна и неискоришћена, претворена је у Дечије летовалиште Црвеног крста града Београда.
У току 1952. године школа у Бељини постаје осмогодишња (са издвојеним одељењима Манић, Рожанци и Арнајево од 1962. године) , и носи назив нашег књижевника ОШ „Јован Поповић“, све до 1969. године, када је припојена ОШ „Миодраг Вуковић Сељак“ у Барајеву.
Издвојено одељење Бељина
Oва школа је осморазредна. Настава се одвија у две смене и то пре подне виши разреди од петог до осмог,а после подне су две комбинације први и трећи и друга комбинација други и четврти.
У дворишту школе се налазе терени за мали фудбал и рукомет,као и терен за кошарку и одбојку.Садашња зграда има четири учионице и то две величине 4,90 х 8,80 m2; а друге две су величине 5,60х6,25 m2 и 5,60 х 6,80 m2; зборница величине 5,80 х 2,90 m2; мањи ходник величине 11,0 х 3,90 m2;већи ходник величине 20,50 х 2,90 m2; два тоалета величине 2,58х 1,60 m2; учионица 6,55 х 4,90 m2; мала канцеларија 4 х 3,84 m2; кухиња 1,5 х 3,80 m2; oстава 2,41 х 4,10 m2; котларница 3 х 2,5 m2; кабинет информатике 6,80х 3,14 m2;
ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ – СРЕДЊИ КРАЈ
1871-1962.
Прва основна школа у Барајеву у засеоку Средњи Крај отворена је далеке 1871. године, као истурено одељење баћевачке школе. Школа је била од слабог материјала, мала, покривена ћерамидом. Имала је учионицу и собу за учитеља. Напосредно поред школе подигнута је и црква, па се говорило да се школа налази у црквеној порти. 1900. године изграђена је нова школска зграда од тврдог материјала и имала је две учионице, ходник и канцеларију.Међутим, због великог броја ученика, изграђена је нова школска зграда на школском имању и то 1940. године, која је имала две модерне и велике учионице, канцеларију, ходник и стан за учитеља. Промене у школству Барајева нису мимоишле ни ову школу, тако да она 1962. године постаје издвојено одељење осмогодишње школе у Барајеву, а тако је и данас.
Издвојено одељење Средњи Крај
Ово је четвороразредна школа.Настава се одвија у два комбинована одељења и то прво одељење први и трећи и друго одељење другог и четвртог у првој смени.
У школском дворишту се не налази асфалтирани терен јер има поред школе који припада месној заједници па га и школа користи.Школска зграда има следеће просторије: две учионице величине 9 х 6,50 m2; трећа учионица 4,50 х 6,50 m2; тоалети са две кабине величине 4 х 1,30 m2; ходници величине 3,30 х 3, 30 m2; 13,50 х 3 m2; кухиња величине 3 х 6,70 m2; просторија за предшколско величине 4,50 х 6,50 m2.
ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ – ЛИСОВИЋ 1
1875-1962.
Село Лисовић је удаљено од Барајева око шест километара. Повезано је асфалтним путем, кроз село данас пролазе аутобуси за Губеревац и даље за Сопот. Село је подељено на крајеве: Старо село, Спасовина и Грабовац. Прве писане податке о Лисовићу налазимо у првом турском попису становништа 1528/30. године, а други писани податак је из путописа Евлије Челебије из 1662. године.
Школа у Лисовићу почела је да ради у приватној кући 1875. године, имала је учионицу и собу за учитеља, дворишта није било па су се деца играла на сеоском путу. Пошто постојећа кућа није одговарала намени, село купује плац са старом кућом за школу. Прва школска зграда на том плацу је подигнута 1880. године и саграђена је од тврдом материјала. Имала је две учионице и подрум. Стара купљена кућа служила је као стан за учитеља.
Плац је и данас у власништву школе, на њему је 1961. године изграђена нова зграда ( она има две светле и савремене учионице, ходник, канцеларију и просторију за школску кухињу).Ова зграда је и данас у употреби.
Од 1962. године и ова школа, постаје истурено одељење Основне школе у Ба
Издвојено одељење Лисовић I
Ова школа је четвороразредна.Настава се одвија у два комбинована одељења и то први и четврти и друга комбинација је други и трећи у једној смени.
У дворишту школе се налази асфалтирани мањи терен за елементарне игре ученика за час физичког васпитања.Школска зграда има следеће просторије: две учионице величине 5,85 х 8,90 m2; једна учионица величине 4,50 х 3,50 m2; ходник величине 13,65 х 2,40 m2; тоалет са мушком и женском кабином величине 4,35 х 2,42 m2; просторија за предшколско величине 4,50 х 3,50 m2;
ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ – ВЕЛИКИ БОРАК
1880-1969.
Село Борак налази се југозападно од Барајева, а између села: Лесковац, Бождаревац и Шиљаковац. Реч „велики“ дописана је уз име Борак због великих догађаја који су се у њему одиграли за време Првог српског устанка, као што су : одржавање Скупштине и избор првог Правитељствујушћег совјета“, живот и рад Кнеза Симе Марковића (данас наша школа по њему носи име), јуначине Милисава Чамџије и других историјских личности. По попису из 1818. године Борак има 59 кућа са 169 душа.
До отварања школе у Борку 1880. године, деца су похађала школу у лесковцу или Баћевцу. Прва школска зграда подигнута је у центру села, од слабог материјала и имала је дамо две просторије. Пошто је ова зграда почела да пропада и да се руши, почела је изградња нове школске зграде од тврдог материјала, по прописима који су тада важили. 1909. године изграђена је школска зграда са две простране учионице. Али 8.августа 1941. године немачка казнена експедиција је запалила школску зграду, која је до темеља изгорела. Настава је извођена за време рата у приватној кући. После рата изграђена је нова школа, крајем априла 1959. године општина је подигла на школској земљи зграду са два стана и уступила школи на коришћење. 1961. године дограђена је још једна учионица, фискултурна сала, радионица и канцеларија.
Школа је до школске 1957/58. године била четвороразредна, када прераста у петоразредну, 1958/59. године – школа је шестогодишња, 1959/60. године је седмогодишња и 1960/61. године школа је постала потпуна ОСМОГОДИШЊА. Тако је радила све до 1. септембра 1969. године, када постаје издвојено одељење ОШ „Миодраг Вуковић Сељак“ у Барајеву, као исзвојено одељење за прва четири разреда, тако је и данас.
Издвојено одељење Велики Борак
Ово је четвороразредна школа.Настава се одвија у три одељења:једној комбинацији првог и трећег разреда и два чиста одељења другог и четвртог разреда у првој смени.
У дворишту школе нема асвалтираног ни бетонираног терена већ је само травнато двориште.Ускоро ћемо изградити један универзални терен за физичко васпитање.
Школска зграда има следеће просторије: два ходника величине 7,50 х 5 m2 и 11,50 х 2,50 m2,три учионице величине 7 х 5,50 m2, 8 х 5 m2 и 8 х 5,50 m2, мања учионица 5,50 х 4 m2, зборница 5 х 3 m2, улаз у фискултурну салу величине 5 х 2,50 m2, фискултурна сала величине 8,50 х 7 m2, тоалет са две кабине мушком и женском 4,50 х 2,50 m2 и просторија за предшколце величине 8 х 5,50 m2.
ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ – ГУБЕРЕВАЦ
1887-1969.
Село Губеревац налази се северозападно од Сопота на рипањској површини, која је јако рашчлањена због чега је село разбијеног типа. Удаљено је од Барајева 8 километара, од Сопота 12 килметара. Најближи центар му је Барајево, што је и одлучило да се школа припоји Барајеву. Село је више од 20 година повезано асфалтним путем са Барајевом, а тек пре десетак година са Сопотом. Губеревац спада у старија насеља.
До отварања школе у Губеревцу деца су похађала школе у околини и то најпре у Бељини, а од 1856. године имају заједничку школу са Стојничанима, чије седиште је било код цркве у Стојнику. После затварања ове школе усред рушења (око 1875.године) , деца из Губеревца одлазе у Лисовић. Касније у Стојник или Бељину. Што је натерало грађане Губеревца да размишљају о отварању школе у Губеревцу, а то је учињено 1887. године, када је школа отворена у приватној кући. Прва школска зграда почела је да се гради 1894. године од слабог материјала „поплета“ и имала је две учионице, ходник, стан за учитеља, канцеларију и подрум. Ова зграда је детаљно реновирана и проширена 1936. године, а у току лета 1938. године школа добија звоно и звоник. Ова школа је још једном реновирана, када је установљено да је потребно изградити нову зграду. Изградња је почела у пролеће 1961. године, а ђаци су усељени већ почетком 1961/62. године на радост ученика, учитеља и родитеља. Нова зграда располаже са две учионице, дугачким ходником, начијем се крају налази канцеларија и двособан стан за учитеља. Од 1.09. 1963. године школа је припојена Осмогодишњој школи „Чеда Милосављевић“ у Стојнику и постаје њено издвојено одељење. Међутим , већ половином септембра 1969. године, родитељи и учитељи су поднели захтев савету ОШ „Мидраг Вуковић Сељак“ у Барајеву с молбом да приме ово издвојено одељење у свој састав, што је Савет школе и прихватио, почев од 1.10.1969. године када постаје издвојено одељење ОШ „Миодраг Вуковић- Сељак“ .
Издвојено одељење Губеревац
Ово је четвороразредна неподељена школа.Настава се одвија у једном одељењу са четири разреда од првог до четвртог.
У дворишту школе се налази асфалтирани терен за мали фудбал, кошарку,рукомет и одбојку.Школска зграда има следеће просторије:две учионице величине 9 х 6 m2; велики ходник величине 12 х 2,50 m2; мали ходник 8 х 3 m2; тоалети мушки и женски величине 3 х 1 m2; зборница величине 5 х 3 m2; кухињица величине 3,50 х 1,50 m2;
ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ – БОЖДАРЕВАЦ
1891-1962.
Село Бождаревац налази се јужно од Барајева на неких 5 километара и разуђеног је типа. Кроз центар села пролази пруга Београд –Бар као и Барајевска река.
Из недовршеног летописа школе, који је водио учитељ Слободан Матејић, пише: „Основна школа у Бождаревцу основана је 1891. године.“ За потребе школе од једног сељака откупљена је сељачка кућа, покривена ћерамидом величине 11х10 метара, ова зграда је срушена деведесетих година. Кућа је имала једну просторију која је служила као учионица, ђачку трпезарију и учитељски стан. Због повећања броја ученика, 1907. године почела је да се гради нова школска зграда, која је завршена 1910. године али је се у новој школи почело радити тек 1912. године. Школска зграда грађена је од тврдог материјала: камен и цигла. Покривена је црепом. Има две учионице, ходник и канцеларију. Налази се на врло лепом месту, на брегу, поред старе школе. Пројекат је добијен од Банске управе дунавске бановине. Стара школска зграда је реновирана и служила је као школски стан или ђачка кухиња. 1936. године ископан је бунар у школском дворишту и он је до пре десетак година служио својој намени. У школско 1961/62. години поред редовног одржавања школске зграде урађено је још и ово: подигнута је бетонска ограда поред пута, прилазна стаза од капије до школе, као и једна степенаста бетонска стаза у дужини од 150 метара, почев од пута за Велики Борак па кроз школски луг до школе, овом стазом ученици скраћују пут до школе за око километар; озидана је и нова шупа за огрев и школски клозети.
После извршене реформе школства 1962. године, четворозаредна школа у Бождаревцу, припаја се Осмогодишњој школи у Барајеву и постаје њено издвојено одељење.
Издвојено одељење Бождаревац
Ово је четвороразредна школа.Настава се одвија у два комбинована одељења: прво одељење је први и трећи разред, а друго одељење је други и четврти разред.
Ушколском дворишту се налазе два тереназа физичко васпитање и то: један мали за између две ватре и елементарне игре; и велики терен за мали фудбал, рукомет и кошарку.Школску зграду чине: две учионице величине 8 х 6 m2; два ходника величине 10,50 х 3 m2 и 5,90 х 0,90 m2; два тоалета : мушки са две кабине величине 1,50 х 0,90 m2; и женски са две кабине 1,50 х 0,90 m2; кухиња величине 2,10 х 2,00 m2;
ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ – АРНАЈЕВО
1896-1962.
Село се налази на крајњем југу барајевске општине, на побрђу у северном делу шумадијске колубаре. Од Барајева је удаљено око 15 км а од Београда око 50 км. Са Барајевом је повезано асфалтним путем који се од Бељине одваја од пута за Космај и Сопот. Прве писане податке о селу налазимо у документима о попису српског становништва и имовине од стране турске комисије из 1528/30. године, у њима се помиње село Арнајево са 17 српских домова и 1 турским.
Дуго година деца из Арнајева ишла су у Лесковац или Бељину у школу. Обе школе су удаљене од села око 5 километара, што је било веома тешко прелазити свакога дана а посебно зими. Како се број ученика сваке године повећавао, јавила се и идеја о основању школе. За рад је изнајмљена кућа под закуп и имала је једну учионицу и собу за учитеља. Школа је почела да ради у децембру 1896. године. После тригодине рада у овој кући, пронађена је друга, боља кућа, коју је село откупилоса плацем од 0,50 ха и ова кућа се налазила на месту данашње школе у Арнајеву. Она је била изграђена од слабог материјала, имала је велику учионицу, ходник и стан за учитеља. Ова зграда је била у употреби све до 1954. године када је почело са изградњом нове школске зграде, зграда је завршена у рекордном року и имала је две велике учионице, канцеларију, ходник, библиотеку, трпезарију и учитељски стан.
Од 1.09.1962. године четворогодишња школа у Арнајеву спаја се са Осмогодишњом школом „Јован Поповић“ у Бељини, тако је било све до 1.09.1969. године када постаје издвојено одељење ОШ „Миодраг Вуковић Сељак“ у Барајеву.
Крајем августа месеца 2007. године школска зграда из 1954. године је изгорела до темеља. Ученици из Арнајева су организованим превозом наставу похађали у Рожанцима – школске 2007/08. године. Средствима Града и Општине изграђена је нова школска зграда на истом месту где је била стара, са истим распоредом просторија и два школска стана. Школа има своје централно грејање на електричну енергију и санитарне уређаје; нов школски намештај. Има спортске терене. Објекат је пуштен у рад већ наредне школске 2008/09. године.
Издвојено одељење Арнајево
Садашња зграда школе је адаптирана и санирана шк. 2007/2008. после избијања пожара 31.08.2007. године.У саставу зграде школе се налазе : мали ходник величине 4,05 x 2,17 m; канцеларија(просторија предшколаца) величине 4,46 x 4,95 m2; две учионице величине 8,92 x 5,75 м2; велики ходник величине 2,41 x 12,0 m2; мали ходник испред тоалета величине 2,61 x 1,62 m2; два тоалета мушки и женски са по две кабине величина 3,61×4,69m2;мала кухиња величине 3,81 x 1,84 m2; две учионице које су преграђене гипсаним зидом(због великог броја ученика 4 разреда) величине 8,04 x 7,66 m2;8,04 x 7,47 m2;У дворишту се налази асвалтирани терен за мали фудбал величине 42,0 х 30,0 m2; на коме учитељи обављају часове физичког вапитања са ученицима.Превоз ученика од куће до школе је безплатан и финансира се из средстава општине Барајево као уговорени превоз.
ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ – РОЖАНЦИ
1905-1962.
Село се налази на крајњем југу општине Барајево, од чијег седишта је удаљено 10 километара. Прве записе о селу налазимо у турском попису становништва из 1528/30. године.
У позну јесен 1905. године Рожанци добијају своју школу, а на основу решења Окружног школског одбора. Школа је почела са радом у згради која је подигнута за сеосеке потребе 1896. године и била је од слабог материјала. Настава у овој згради изводила се све док село није подигло нову зграду за школу. Друга школска зграда подигнута је 1925. године, она није била планска, али имала је ходник, учионицу, собу за учитеља и кухињу; испод дела зграде налазио се подрум. Ову зграду ће заменити нова планска зграда од тврдом материјала- цигле, радови су почели у јуну 1934. године, а зграда је била завршена већ првих дана новембра 1934. године. Нова зграда има 2 класичне учионице, ходник и на његовом крају канцеларију, на другом крају зграде се налази стан за учитеља, а испод подрум.
И ова школа у тежњи за бољим и квалитетнијим радом постаје припојена ОШ „Јован Поповић“ у Бељини – 1962. године, а 1.09.1969. године постаје издвојено одељење ОШ „Миодраг Вуковић – Сељак“ у Барајеву.
Школска зграда подигнута 1934. године је деведесетих година почела да се слеже и зидови да пуцају, тако да је инспекција забранила рад у њој, а ученици се селе у Дом културе. Село тражи да се школа гради на истом месту, истог облика и величине. Инвеститор- Секретаријат за образовање и културу града Београд прихватило је предлог и изградња је трајала неколико месеци од маја до октобра 1998. године, када је зграда предата на употребу. Пошто је школа остала на истом месту и исте величине то су просторије исте као и раније, једино јепроширење радног простора добијено од учитељског стана, који више не постоји. Ту је сада школска кухиња и трпезарија и мала фискултурна сала са потребном опремом за узраст основне школе. Школа има своје централно грејање на лож-уље и санитарне уређаје. Има спортске терене.
ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ – МАНИЋ
1922-1962.
Југоисточно од Барајева, на десетак километара удаљености, с леве стране регионалног пута Барајево-Космај-Сопот, налази се село Манић. Куће се налазе, доста густо збијене на левој и десној обали Стојничке реке, кој се овде састаје са Губеревачком реком и тако настаје река Бељаница. Из расположиве документације сазнајемо да се село помиње у турским тефтерима о првом попису становника Београда и околине 1528/30. године са 15 српских домова и 14 одраслих мушких глава.
Деца из Манић ишли су у Бељину у школу, али због удаљености шела, беспућа и отежаног прелаза реке, мали број деце је ишао у школу. Зато се 1921. године приступило припремама за отварање школе, обезбеђена је просторија за рад у једној приватној кући и она је почела са радом 1922. године. Међутим, због велике закупнине 1925. године изграђена је у центру села нова зграда такозвана „сеоска кућа“, која је имала две просторије, канцеларију и ходник. Ова зграда ће служити школи све до 1954. године, тј. изградње садашње школе. Ова зграда и данас постоји. Село Манић поред српских има и доста ромских домаћинстава.
И ова школа у тежњи за бољим и квалитетнијим радом постаје припојена ОШ „Јован Поповић“ у Бељини – 1962. године, а 1.09.1969. године постаје издвојено одељење ОШ „Миодраг Вуковић – Сељак“ у Барајеву.
1954. године гради се Задружни дом, а у оквиру њега и школа са две учионица и стан за учитеља. Школска зграда је до данас неколико пута реновирана и у много чему измењена у односу на пређашње време. Место некадашњих патоса сада су виназ плочице, нови кров и цреп, дограђен је улаз у школу. Коначно је и школа добила воду, па је урађен и мокри чвор. Школа поседује телефонску везу и интернет. Школско двориште је ограђено и лепо уређено.
Издвојено одељење Манић
Ова школа је четвороразредна.Настава се одвија у првој смени у два комбинована одељења и то: прво одељење првог и трећег разреда и друго одељење другог и четвртог разреда.
Школска зграда има следеће просторије: две учионице величине 9 х 6 m2; ходник 7 х 3 m2; тоалет са три кабине мушком и женском 5 х 2 m2; 5 х 2 м2 ; 2 х 1,50 m2; помоћна учионица 4 х 4 m2:
SCROLL_TEXT
ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ – ГЛУМЧЕВО БРДО
Барајево број 3
1930-1962.
Долазак ученика у Барајевску школу број 1 (Средњи Крај) био је јако отежан, у то време није било пута, већ беспуће. Ишло се стазом од лошег сеоског пута. Путовање је трајало 2-3 сата, зависно од годишњег доба. Ту је било и прелаза преко неколико потока, који су за време кишних дана, или топљења снега надолазили и били опасни за прелазак. Тако да је на основу сагласности Министарства просвете и банске управе дунавске бановине из Новог Сада одлучено да се отвори посебно одељење на Глумчевом Брду. Родитељи су обезбедили приватну кућу за школу, која је имала учионицу и собу за учитеља. Школа је почела са радом 1930. године. У пролеће 1938. године почели су радови на изградњи школе, а на јесен је завршена. Пројектована је типска школска зграда са две учионице, канцеларијом, ходником и трособним школским станом. Због проблема са водом, 1939. године ископан је и бунар.
После извршене реформе школства 1962. године, четвороразредна школа у Глумчевом Брду , припаја се Осмогодишњој школи у Барајеву и постаје њено издвојено одељење.
Издвојено одељење Глумчево Брдо
Ово је четвороразредна школа.Настава се одвија у четири чиста одељења од првог до четвртог разреда у првој смени.
У дворишту школе се налази асфалтирани терен за мали фудбал, кошарку, рукомет и одбојку.Школска зграда има следеће просторије:четири учионице величине: 9 х 5,9 m2,40; 9 х 5,90 m2; 4 х 5,9 m2 и 5 х 3,90 m2; ходник величине 3 х 16,50 m2; тоалет са мушком и женском кабином величине 3 х1,80 m2;
ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ – ГУНЦАТЕ
1930-1962.
Село се налази на развођу између барајевске и гунцатеке реке и потока Буковац. Стари пут је водио готово средином села, куће су биле груписане по родовима. Село је богато изворима воде. На почетку села били су турски ханови (Меанчина). Назив села је романског порекла. Могуће је да је име настало до речи „гуцнути“, с обзиром да је у селу било винове лозе још у III пре наше ере, па је пермутацијом гласова добијено име Гунцате. Из расположиве литеретуре сазнајемо да се село под овим именом помиње из првог турског пописа 1528/30. године. Село је удаљено од Београда 25 км, а од Барајева 7 км.
До изградње школске зграде у Гунцатима 1930. године , деца су ишли у Баћевачку школу, која је била удаљена око 3 км од села. Када су се грађани Гунцата уверили да им је школа заиста потребна сложили су се да подигну школску зграду и да деца више не путују у Баћевац. За непуну годину дана, на сеоском земљишту у центру села , израсла је модерна, савремена школска зграда, у свему према прописима са 2 учионице, ходником, канцеларијом и станом за учитеље. Школска 1930/31. година почела у новој школској згради, заједно са ђацима из Гунцата били су и ђаци из Баћевца и Мељака. Пресељење ученика из Баћевачке школе у Гунцате извршено је због лошег стања школске зграде у Баћевцу. Сви ученици ће радити овде пуне четири године. Од школске 1933/34. године у школи су били само ученици из Гунцата. Ова школска зграда је и данас у употреби.
Средином седамдесетих година педагошки завод града Београда затражио је од директора школе да изабере једно издвојено одељење за пријем и посету страних делегација просветних радника, који су желели да упознају живот једне сеоске школе. Услов је био да је зграда мало необичнија од осталих типских зграда у околини Београда, да одаје праву србијанску сеоску школу, да има комбинована одељења, да има просечне услове за рад и да није далеко од пута. Тако да је у сарадњи са Заводом изаврана школа у Гунцатима. Школу су посетиле делегације из Шведске, Украјине, Мађарске, Шкотске, Швајцарске и Пољске.
После извршене реформе школства 1962. године, четвороразредна школа у Гунцатима, припаја се Осмогодишњој школи у Барајеву и постаје њено издвојено одељење.
Издвојено одељење Гунцати
Ова школа је четвороразредна.Настава се одвија у два чиста одељења првог и трећег разреда и једном комбинованом одељењу другог и четртог разреда у две смене.
У дворишту школе се налази асфалтирани терен за мали фудбал,рукомет и баскет. Школска зграда има следеће просторије: три учионице величине 7,90 х 5,40 m2; 8,15 х 5,40 m2; 6,30 х 3,90 m2; зборница величине 3 х 2 m2; ходник величине 11,30 х 2 m2 ; тоалети величине ( ходник 1,53 х 0,85 m2) мушка и женска кабина 1,05 х 0,82 m2;
ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ – РАВНИ ГАЈ
Барајево број 2
1938-1962.
После издвајања ученика из Глумчевог Брда из Барајевске школе број 1, дошло је време још једног издвајања дела ученика, из просторних разлога и смањења путовања ученика. Тако да су деца из засеока равни Гај, Витковица, Багрдан и Смрдан, похађали наставу у згради бивше Соколане у Багрдану, све док није 1938. године завршена школска зграда у засеоку Равни Гај. У пролеће 1960. године у школском дворишту ископан је бунар. Ова зграда се и данас користи.
После извршене реформе школства 1962. године, четвороразредна школа у Равном Гају, припаја се Осмогодишњој школи у Барајеву и постаје њено издвојено одељење.
Издвојено одељење Равни Гај
Ово је четвороразредна школа.Настава се одвија у два комбинована одељења и то прво одељење првог и трећег ,а друго одељење другог и четртог разреда.
У дворишту школе се налази асфалтирани терен за мали фудбал. Школска зграда има следеће просторије: две учионице величине 6,15 х 8,40 m2; мала учионица 6,15 х 4 m2; ходник величине 12,60 х 2,80 m2; тоалет величине 3 х 2 m2; зборница величине 2 х 1,80 m2.
ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ – ЛИСОВИЋ 2
1940-1962.
Спасовина је један од заселака села Лисовић. Поред српских има и 30 ромских домаћинстава.
Скоро педесет година је требало да прође, па да се становници Спасовине одлуче да својој деци подигну школску зграду и на тај начин их спасе од путовања до школе у Старом селу (Лисовић 1) . То путовање је било тешко у зимским данима и пролеће када надође река, која раздваја Спасовину од Старог села. Школска зграда је подигнута за непуне две године, захваљујући грађанима Спасовине. Настава у новој школској згради почела је школске 1939/40. године. Ова зграда је и данас у употреби.
После извршене реформе школства 1962. године, четвороразредна школа у Лисовићу 2, припаја се Осмогодишњој школи у Барајеву и постаје њено издвојено одељење.
Издвојено одељење Лисовић II
Ова школа је четвороразредна, али тренутно настава се одвија у једном комбинованом одељењу и то другог и трећег разреда јер се број ученика смањио.
У школском дворишту нема асфалтираног терена,већ је двориште травнато.Преко пута школе се налази асфалтиран терен за мали фудбал који припада месној заједници и користе га и ученици за физичко васпитање.Школска зграда има следеће просторије: једна учионица величине 9 х 6 m2; друга учионица величине 9,50 х 4,40 m2; три ходника величине 4 х 1,50 m2; 2,60 х 3 m2; 5,30 х 2,90 m2; два тоалета величине 2 х 1,50 m2; кухиња величине 2,80 х 1,70 m2; ходник 4,30 х 2 m2; мала учионица величине 3 х 3,10 m2.